Zaštita od buke

BUKA JE SASTAVNI DEO SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Buka je svaki neželjen zvuk u prirodi koji proizvodi štetno delovanje na sva živa bića ove planete[1]. Ovde se ograničavamo samo na štetno delovanje zvuka na ljudski organizam saglasno Direktivama EU koje pod bukom podrazumevaju štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti a koje se eksplicitno navode. Štetni efekti su uglavnom negativni efekti na zdravlje ljudi. Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja organa sluha, povećanja krvnog pritiska i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jačine. Svaka zvučna pojava (larma, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Od vremena kada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, do danas kada je na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo složenije nije prošlo mnogo vremena što nije ni čudo jer je buka u nekoliko poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka oštećenja zdravlja, naročito u velikim, gusto naseljenim gradovima. Ubrzani i sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama proizvodi mnogostruke izvora buke, čime ona postaje jedan od urgentnih zadataka u rešavanju dela komunalnih problema.

Ocenu o tome da li je neki zvuk buka ili nije teško je definisati iz razloga svoje osobine subjektivnosti (fizički i psihološki elementi). Prosto rečeno, ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Ipak, osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina:

a) jačine, raspodele tonova,

b) ritma ponavljanja,

c) subjektivne sklonosti osobe.

Tako da i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku. 

Najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina), koji može poticati kako od jednog ili više izvora. Osnovni problem kod borbe protiv buke leži u tome  što ona danas retko potiče od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti gde bi se mogla meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora što je prvenstveno odlika urbanih sredina vrlo je teško izvršiti merenje intenziteta, lokaciju izvora i spektralni sadržaj. Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama postaje prvorazredni komunalni problem kada se radi o buci. Iako je nesumnjivo utvrđeno da od nastanka velikih gradova i pojave buke ista predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata, prvenstveno po  pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo, ono nije još iskorenjeno niti ima nagoveštaja kada bi to moglo da se dogodi. Nauka kaže da je optimalna akusticka sredina za čoveka ona koja je potrebna za normalan razgovor što iznisi od 40 do 50 decibela (dB)[2]. Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.

Kada se govori o tome da se buka ubraja medu fizičke nosioce štetne po zdravlje u komunalnoj sredini moramo imati u vidu da njeni izvori nisu dovoljno visoki da bi doveli do direktnog oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz neželjenih efekata. Ozbiljna istraživanja govore o tome da su deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina narocito osetljiva na buku. Buka se ubraja u stresogene faktore[3] jer utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja[4], jer izaziva specifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma. U efektima komunalne buke najčešće prepoznajemo simptome otežanog nastanka sna, zatim da je površan jer skraćuje fazu dubokog sna[5] i dovodi do buđenja, što se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjem umora, padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojačanom nervozom[6]. Buka ozbiljno pogađa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje. Učinci mogu biti:

a) kratkotrajna i prolazna (smetnje kardio-vaskularnog, i imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamcenja, suženje vidnog polja, sl.),

b) hronični (nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj apetita, napetost i depresija,

c) agresivno ponašanje (javlja se kod buke iznad 80 dB).

U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima komunalna buka saobraćaj (drumski, železnički i avionski), građevinske mašine, industrija, mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.), sportske i rekreativne aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi, ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice, uređaji za muzičku reprodukciju, proslave, i druge ljudske aktivnosti. Takva buka predstavlja jedan od značajnih uzroka nastanka faktora neuroze koja je danas među vodećim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.

Prema uticaju na ljudski organizam, buka se može klasifikovati po stepenu jačine:

a) od 40 – 50 dB izaziva psihičke reakcije,

b) od 60 – 80 dB izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema,

c) od 90 – 110 dB izaziva slabljenje sluha,

d) preko 120 dB izaziva oštećenje sluha i slušnog aparata,

e) od 150 dB izaziva mehaničke povrede slušnog aparata,

e) od 170 dB smrt.

Iako predstavlja značajan problem, oblast buke nije u vrhu prioriteta kada je poglavlje 27 u pitanju, o čemu svedoči i podatak da od 2010. godine nije bilo nikakvih promena u zakonodavstvu. Evropska zajednica je tek Zelenom knjigom[7] buku eksplicitno definisala kao problem u životnoj sredini. Tada su utvrđena su dva pravca delovanja:

a) opšta politika u oblasti buke:

– zajednički metodi za procenu izloženosti buci,

– ustanovljavanje zajedničkog indeksa izloženosti buci,

– ograničavanje prenosa buke,

– razmena informacija i iskustava,

– unapređivanje koherentnosti programa istraživanja u oblasti buke,

– smanjivanje emisija na izvoru (drumski, železnički i vazdušni saobraćaj i buka od opreme koja se koristi na otvorenom prostoru),

b) politika u oblasti koja je usmerena je smanjivanju buke putem uvođenja obaveznih tehničkih standarda za proizvode, kao i ustanovljavanja graničnih vrednosti emisije za pojedine proizvode (motorna vozila, motocikli, avioni, kućni aparati, različita oprema). Jedan od osnovnih ciljeva je smanjenje broja ljudi koji su dugoročno ugroženi natprosečnim nivoom buke, a naročito buke iz saobraćaja.

Evropska direktiva 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, predstavlja osnovni dokument u ovoj oblasti i on zahteva od država članica da svakih 5 godina pripremaju i objavljuju mape buke i akcione planove upravljanja bukom za: aglomeracije[8] sa više od 100.000 stanovnika, glavne puteve (više od 3 miliona vozila godišnje), glavne železnice (više od 30.000 vozova godišnje), glavne aerodrome (više od 50.000 pokreta godišnje, uključujući male avione i helikoptere).


[1]Glasnost buke se određuje organom sluha i zavisi od jačine i frekfencijskog sastava buke. Jedinica glasnosti je fon (f). Jedan fon je jačina 1 decibela (dB) na frekfenciji od 1000 Hz. Izvor:  https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Buka

[2]Decibel (dB) je decimalna jedinica numeričke jedinice pojasa, izuzetno dopuštena izvan SI (Međunarodni sistem merenja). Decibel je jedinica nivoa neke fizičke veličine. Osnovna jedinica je Bel i ona prestavlja dekadni logaritam odnosa dva nivoa snage signala. U praksi se koristi decibel (dB) koji je 10 puta manji to jest: decibel = 10 * log 10 (P1/P2). Decibel – difference in power levelDecibel je, dakle, jedinica koja prikazuje relativan odnos snage dva signala, u našem slučaju odnos snage ili jačine polja dva signala. Ona predstavlja neimenovan broj, slično kao i procenat. Izvor: http://wireless.uzice.net/uputstva/decibel/

[3]Stres ima izrazito negativan uticaj na zdravlje ljudi koji se manifestuje kroz: a) smanjenje njihove radne sposobnosti i rezultata rada, b) porast problema u funkcionisanju ličnosti, c) sve izraženije smetnje u komuniciranju sa okolinom, d) porast nasilničkog i ekscesnog ponašanja, i dr. Izvor: http://www.biomedicinskaistrazivanja.com/ 

[4]Psihosomatska bolest je telesna bolest izazvana psihičkim uzrocima, čiji se simptomi ispoljavaju na organima i menjaju njihovu funkciju, stvarajući prvo reverzibilne a zatim i ireverzibilne promene. Kada je stresno stanje produženo, kad su endokrini i nervni sistem suviše dugo izloženi hiperfunkciji, prirodno je očekivati da će se stvoriti uslovi za nastanak poremećaja u organizmu. Šta je suviše dugo i suviše jako odlučuje, u najvećoj meri, urođena priroda organizma, kao i stanje u kome ga je stres (psihički uzrok) zatekao. Smatra se da je dugotrajan stres odgovoran za nastanak psihosomatske bolesti, dok kratkotrajan stres, pa i ako je snažan, ne izaziva psihosomatsku bolest. Izvor:  https://sr.wikipedia.org/wiki/

[5]Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada i disanja kao i jacine pulsa. 

[6]Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.

[7](Green Paper) Evropske komisije iz 1996. Godine.

[8]Termin ”aglomeracija” je latinskog porekla (agglomeration – skupljanje, gomilanje, nagomilavanje). Iako postoje različite metodologije definisanja, danas pojam aglomeracija podrazumeva gradsku regiju sa matičnim (središnjim) gradom i njegovom urbanizovanom okolinom, povezanim tesnim, ekonomskim, kulturnim i drugim vezama.


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.