Upravljanje otpadom

CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU ZAKONOM O UPRAVLJANJU OTPADOM

Zakon o upravljanju otpadom[1] (Law on Waste Management)[2] iz 2018 godine, je normalna pravna posledica napretka koji se čini na polju transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine u protekloj deceni. Od Zakona o upravljanju otpadom[3] iz 2009 i 2010 godine, do ovog zakona vrši se otklanje određenih pravnih praznina, imajući posebno u vidu zahteve iz važećih direktiva EU poslednjih nekoliko godina. Tempo transpozicije i primeri iz prakse uslovili da Zakon o upravljanju otpadom, koji je usvojen 2009. godine, bude dopunjen i izmenjen tokom 2010. godine, imajući posebno u vidu zahteve iz važećih direktiva EU[4]. Zakonom o upravljanju otpadom iz 2009 i 2010 godine[5] uređene su:

a) vrste i klasifikacija otpada,

b) planiranje upravljanja otpadom,

c) subjekti upravljanja otpadom,

d) odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom,

e) organizovanje upravljanja otpadom,

f) upravljanje posebnim tokovima otpada,

g) uslovi i postupak izdavanja dozvola,

h) prekogranično kretanje otpada,

i) izveštavanje o otpadu i baza podataka,

j) finansiranje upravljanja otpadom,

k) nadzor i kazne,

l) i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Na osnovu zakona doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti upravljanja otpadom.

U 2014. godini sprovedeni su eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 27 Životna sredina. U Postskrining dokumentu: Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene, izrađenom i usvojenom nakon sprovedenog skrininga, sadržana je obaveza Republike Srbije koja se odnosi na usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU u oblasti upravljanja otpadom, između ostalog i sa Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES do 2016. godine, Direktivom o deponovanju 1999/31/EC, delom Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EC – u delu koji se odnosi na insineraciju i Direktivom o odlaganju PCB i PCT 96/59/ ES, odnosno u pogledu potpunog usklađivanja do 2018. godine.

Za usklađivanje sa propisima EU, pored izmena i dopuna koje se već urađene ovim zakonom, unite su i relevantne izmene određenih podzakonskih propisa koji se odnose na:

a) izdavanje dozvola,

b) sistem izveštavanja,

c) finansiranja upravljanja otpadom,

d) donošenje novih propisa.

Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine[6], morala je pretrpeti  reviziju radi usklađivanja sa strateškim dokumentima predviđenim važećom Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/EC, što je jedino bilo moguće nakon usvajanja ovog zakona u cilju efikasnije implementacije strategije. Takođe, jednu od ključnih izmena predstavlja i usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje efikasnije primene propisa. Ovo se najpre odnosi na usklađivanje sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Ovim zakonom obezbediće se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, i to za period od početka probnog rada i 240 dana nakon probnog rada, odnosno do dobijanja integrisane dozvole, tako što bi u tom periodu ova postrojenja radila na osnovu pribavljene dozvole u skladu sa propisima u oblasti upravljanja otpadom. Ovim izmenama i dopunama uređuju se bliže i pitanja troškova upravljanja medicinskim otpadom[7], što će obezbediti efikasniju primenu propisa. Zakon preciziranje reguliše pojedine odredabe u cilju njihove efikasnije primene koje se odnose na:

a) uslove za oduzimanje ovlašćenja za ispitivanje otpada,

b) sadržinu zahteva i dozvole za odlaganje otpada na deponije i termički tretman otpada,

c) razloge za izmenu i oduzimanje dozvole.

Zakon obezbeđuje usklađenosti zakonodavno-pravnih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, koja se odnose na sistem finansiranja upravljanja otpadom nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine[8], septembra 2012. godine, koji se dosad ostvarivao preko ovog Fonda. Sada je u skladu sa odredbama Zakona o budzetskom sistemu to između ostalog regulisano ovim zakonom. Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU predstavlja visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima (”zagađivač plaća”). Rešavanje problema zagađenja životne sredine i adekvatno upravljanja otpadom, uzima u obzir primenu principa ”zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC o određivanju troškova i akcija javne vlasti u oblasti zaštite životne sredine – princip ”zagađivač plaća”[9]. Utvrđuje se finansiranje upravljanja otpadom i korišćenje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom u skladu sa rešenjima kojim se ustanovljava budzetski fond za te namene (Zeleni Fond Republike Srbije).

Zakon o upravljanju otpadom[10], takođe se usklađuje sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uspostavljanjem direktne veze između dva propisa, tako da se sve evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode u skadu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti[11].

Zakon takođe stvara pravni osnov za dalje uređenje organizovanog tržišta otpada. Razvoj konkurencije i zdravih tržišnih uslova poslovanja što bi trebalo da dovede i do smanjenja cena. Uređenim trgovanjem preko organizovanog tržišta otpadom smanjuju se troškovi javnih nabavki i ceo proces postaje brži i transparentniji. Trgovina putem organizovanog tržišta otpadom i razvoj sakupljačke mreže je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije u Srbiji. Pored toga, organizovano tržište obezbedilo bi osnov za nova zapošljavanja i razvoj zelene ekonomije. Uspostavljanje zelene (cirkularne) ekonomije predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju. Zelena ekonomija je koncept privrednog razvoja koji obezbeđuje rastući trend privrednih aktivnosti na bazi potreba savremenog društva i koji uzima u obzir održivost resursa njihovom ponovnom upotrebom, odnosno reciklažom i očuvanjem životnog prostora. Veoma značajno sredstvo za ostvarenje strateških ciljeva održive politike u oblasti zelene ekonomije je organizovano tržište otpada kao funkcionalni okvir kojim se reguliše tržište otpadom na način kojim se omogućava transparentnost prometa otpada i usluga i kojim se uravnotežava ponuda i potražnja a istovremeno i obezbeđuje puna primena politike podsticaja u oblasti upravljanja otpadom. Cilj je da zelena ekonomija postane potpuno transparentna i usaglašena sa direktivama EU i jedna od pokretačkih snaga razvoja domaće privrede.

Istovremeno zakonodavna rešenja koja se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom, doprinose utvrđivanju jasnijih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju lojalne konkurentnosti, smanjenje rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada kao i stimulisanje ulaganja u sistem upravljanja otpadom i unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom. Zakonska rešenja istovremeno obezbeđuju kontinuitet u funkcionisanju sistema finansiranja zaštite životne sredine, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada.


[1](“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon).

[2]Zakon o upravljanju otpadom.

[3](Službeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10). 

[4](Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/ES, Direktiva o deponovanju 1999/31/EC, Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU i Direktiva o odlaganju PCB i PCT 96/59/ EC).

[5](”Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10). 

[6](”Službeni glasnik RS”, broj 29/10). 

[7]Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 48/2019) bliže se uređuje način i postupak upravljanja medicinskim otpadom, kao i sadržina plana upravljanja medicinskim otpadom iz ustanova u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na upravljanje radioaktivnim medicinskim otpadom, uključujući i radiofarmaceutike, kao i drugim vrstama medicinskog otpada, čije je upravljanje uređeno posebnim propisima.

[8](“Sl. glasnik RS”, br. 93/2012).

[9](Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle).

[10](“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon).

[11]Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018), uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodni protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade.


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.