Zagađenje voda

INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA

Integralno upravljanje vodnim resursima je složen i težak zadatak, koji obuhvata skup mera i aktivnosti usmerenih na:

a) održavanje i unapređenje vodnog režima,

b) obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene,

c) zaštitu voda od zagađivanja,

d) zaštitu od štetnog dejstva voda.

Upravljanje vodama u Srbiji odvija se kroz izradu i sprovođenje ključnih planskih dokumenata:

1) Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije[1],

2) Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav,

3) Planova upravljanja vodama za vodna područja (Plan upravljanja vodama),

4) Planovima kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda, i to:

a) plan upravljanja rizicima od poplava,

b) opšti i operativni plan za odbranu od poplava,

c) planovi kojima se uređuje zaštita voda (plan zaštite voda od zagađivanja i program monitoringa).

Upravljanje vodama zasniva se na načelima navedenim u članu 25. Zakona o vodama[2], i to na:

1) načelu održivog razvoja koje podrazumeva da se upravljanje vodama mora odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu,

2) načelu celovitosti u kojem se procesi u prirodi, čija je značajna komponenta voda, kao i povezanost i međuzavisnost akvatičnih i priobalnih ekosistema, moraju poštovati,

3) načelu jedinstva vodnog sistema u kojem se upravljanje vodama u okviru jedinstvenog vodnog prostora mora odvijati u skladu sa razvojem Republike Srbije, u cilju postizanja maksimalnih ekonomskih i socijalnih efekata na pravičan način i uz uvažavanje međunarodnih sporazuma,

4) načelu obezbeđivanja zaštite od štetnog dejstva voda, tako da se stanovništvo i njegova imovina moraju štititi od voda, uz uvažavanje zakonitosti prirodnih procesa i zaštite prirodnih vrednosti, kao i ekonomske opravdanosti ove zaštite,

5) načelu ”korisnik plaća” po kojem je svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat, odnosno vodni sistem, kao dobro od opšteg interesa, dužan da za njegovo korišćenje plati realnu cenu,

6) načelu ”zagađivač plaća” po kojem je svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje zagađenje vode dužan je da snosi troškove mera za otklanjanje zagađenja,

7) načelu učešća javnosti u kojem javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda, kao i na uključenje u procese pripreme i donošenja planova upravljanja vodama i kontrole njihovog izvršenja,

8) načelu uvažavanja najboljih dostupnih tehnika po kojem se pri upravljanju vodama moraju primenjivati najbolje poznate i dostupne tehnike, koje predstavljaju najnaprednija dostignuća u određenim oblastima.

Plan upravljanja vodama je planski dokument koji obuhvata vodotoke koji se smatraju značajnim za teritoriju sliva Dunava u Srbiji, odnosno sve vodotoke sa slivnom površinom većom od 500 km2, kao i sve prekogranične vodotoke čija je slivna površina veća od 100 km2, ili su predmet postojećih bilateralnih sporazuma sa susednim državama, tj. vodna tela površinskih i podzemnih voda na vodnom području, utvrđena Pravilnikom o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda[3], sa slivovima većim od 500 km2.

Sadržaj Plana upravljanja vodama definisan je članom 33. Zakona o vodama[4], i sadrži:

1) generalni opis karakteristika prostora, što uključuje izradu karata sa naznakom položaja i granica vodnih tela površinskih voda, kartiranje ekoregiona i tipova vodnih tela površinskih voda i izradu karata sa naznakom položaja i granica vodnih tela podzemnih voda,

2) prikaz značajnih uticaja ljudskih aktivnosti na status površinskih i podzemnih voda, uključujući procenu zagađivanja od koncentrisanih i rasutih zagađivača, kao i pregled korišćenja zemljišta, procenu pritisaka na kvantitativni status vode i njeno zahvatanje,

3) identifikaciju i izradu karata ugroženih područja,

4) kartu osmatračke (monitoring) mreže i kartografski prikaz rezultata osmatranja koji uključuje ekološki i hemijski status površinskih voda i hemijski i kvantitativni status podzemnih voda i zaštićenih oblasti, kao i moguća odstupanja od utvrđenih rokova za realizaciju plana upravljanja vodama,

5) listu ciljeva životne sredine u pogledu površinskih i podzemnih voda i zaštićenih oblasti, uključujući i slučajeve u kojima se primenjuje produženje roka za dostizanje ciljeva i manje strogi ciljevi zaštite za određena vodna tela,

6) vodni bilans,

7) identifikaciju vodnih tela koja se koriste za snabdevanje vodom za piće, a kod kojih je prosečno zahvatanje vode veće od 10 m3/dan, ili služe za snabdevanje vodom za piće više od 50 stanovnika, odnosno koja se planiraju za takvo korišćenje,

8) identifikaciju aglomeracija[5] većih od 2000 ES,

9) rezime registra zaštićenih oblasti, sa kartom na kojoj je označen položaj zaštićenih oblasti i navedenim propisima prema kojima su te oblasti proglašene kao zaštićene,

10) prikaz usvojenog programa radova i mera i način na koji će utvrđeni ciljevi biti ostvareni u oblasti zaštite od štetnog dejstva voda, zaštite voda (uključujući i mere za zaustavljanje trendova stalnih i značajnih pogoršanja statusa podzemnih voda i njihov preokret, mere zaštite kojima je cilj primena manjeg stepena prečišćavanja u proizvodnji vode za piće, zabrana unošenja i kontrola emisije zagađenja, zabrana i slučajevi za koje je dozvoljeno direktno ispuštanje zagađenja u podzemne vode, sprečavanje i smanjenje uticaja akcidentnih zagađenja i drugo) i uređenja i korišćenja voda (obezbeđenja vode za piće i druge potrebe, zaštite izvorišta namenjenih za ljudsku potrošnju u budućnosti, kontrole nad zahvatanjem i akumulisanjem vode, uključujući i zabrane korišćenja voda, ekonomske cene korišćene vode i drugo),

11) dodatne mere za dostizanje utvrđenih ciljeva životne sredine,

12) spisak detaljnijih programa i planova upravljanja vodama za pojedine podslivove, problematiku ili tipove voda, uključujući i njihov sadržaj,

13) prikaz ekonomske analize korišćenja i zaštite voda i zaštite od voda, sprovedene uz primenu načela ”korisnik plaća” i ”zagađivač plaća”,

14) prikaz prioriteta, dinamike i načina obezbeđenja sredstava za realizaciju predviđenih radova i mera, uključujući i mogućnost da se za neke predviđene mere ne obezbeđuju sredstva,

15) prikaz preduzetih mera javnog informisanja, njihove rezultate i promene plana koje su iz njih proistekle,

16) listu nadležnih institucija u oblasti upravljanja vodama, sa prostorom koji obuhvataju, odgovornošću, statusom,

17) postupke za pribavljanje osnovne dokumentacije i informacija, a naročito detalje o usvojenim kontrolnim merama za koncentrisane izvore zagađenja i obezbeđenje da hidromorfološki uslovi vodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog ekološkog statusa ili dobrog ekološkog potencijala kod veštačkih i značajno izmenjenih vodnih tela, kao i detalje o podacima monitoring,

18) pregled obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima koji se odnose na upravljanje vodama i način njihovog ostvarivanja,

19) principe uspostavljanja vodnog informacionog sistema za obezbeđenje upravljanja vodama na vodnom području, odnosno podslivu.

Plan upravljanja vodama se donosi za period od šest godina. Po isteku šest godina od dana donošenja Plana upravljanja vodama, vrši se njegovo noveliranje.

Za realizaciju Strategije može se, pored Plana upravljanja vodama, za pojedina pitanja upravljanja vodama, ili za podslivove, kao delove vodnog područja, doneti poseban plan upravljanja vodama, koji naročito sadrži:

– razloge donošenja,

– obuhvaćeni prostor,

– prikaz radova i mera iz plana upravljanja vodama čiji je deo prostor obuhvaćen posebnim planom,

– detaljnije analize i predloge radova i mera kojima se poseban plan izvršava.

Za podslivove koji se nalaze na teritoriji dva vodna područja donosi se jedan poseban plan upravljanja vodama.

Plan zaštite voda donosi se u skladu sa ostalim planskim i strateškim dokumentima u oblasti vodai bazira na načelima:

– integralnosti,

– prevencije,

– očuvanja prirodnih vrednosti,

– održivog razvoja,

– odgovornosti zagađivača,

– načelu ”zagađivač plaća”,

– načelu ”korisnik plaća”,

– primeni podsticajnih mera,

– informisanja i učešća javnosti.

Zaštita voda jeste skup mera i aktivnosti kojima se kvalitet površinskih i podzemnih voda štiti i unapređuje, uključujući i od uticaja prekograničnog zagađenja, radi:

1) očuvanja života i zdravlja ljudi,

2) smanjenja zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja voda,

3) obezbeđenja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda za različite namene,

4) zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita životne sredine i ciljevi životne sredine.

Zaštita voda sprovodi se u skladu sa Planom zaštite voda. Sadržaj Plana zaštite voda definisan je članom 94. Zakona o vodama[6], i sadrži:

1) mere za kontrolu, sprečavanje, prekidanje i smanjivanje unošenja u površinske i podzemne vode hazardnih supstanci; mere za sprečavanje unošenja i odlaganje otpadnih i drugih materija na područjima na kojima to može uticati na pogoršanje kvaliteta voda; mere za prečišćavanje otpadnih voda; mere prevencije i kontrole unošenja rasutih zagađenja, radi sprečavanja njihovog uticaja; mere zaštite akvatičnih ekosistema i drugih ekosistema koji neposredno zavise od akvatičnih ekosistema od hazardnih i prioritetnih supstanci, uključujući i prioritetne hazardne supstance; način sprovođenja interventnih mera u određenim slučajevima zagađivanja; organe i pravna lica koji su dužni sprovoditi pojedine mere i radove; rokove za smanjenje zagađivanja vode; odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa sprovođenjem zaštite voda, izgradnje objekata, sa pratećim uređajima za prečišćavanje otpadnih voda i druge mere potrebne za zaštitu i unapređenje kvaliteta voda.

2) klasifikaciju vodnih tela površinskih i podzemnih voda.

Plan zaštite voda se donosi za period od šest godina. Po isteku šest godina od dana donošenja Plan zaštite voda, vrši se njegovo noveliranje.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje priprema plan upravljanja vodama dužno je da obezbedi aktivno učešće javnosti u procesu pripreme i donošenja tog plana.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće pisanim putem obaveštava Nacionalnu konferenciju za vode, a putem sredstava javnog informisanja i širu javnost o:

1) početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama, najmanje tri godine pre početka perioda na koji se plan odnosi,

2) stanju izrade plana upravljanja vodama i značajnijim problemima na posmatranom vodnom području, najkasnije dve godine pre početka perioda na koji se plan odnosi.

Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana, konsultacije koje treba izvršiti, termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama dužno je da nacrt plana objavi, najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovom veb-sajtu. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću, u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na javni uvid. Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema.


[1]Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 3/2017) Strategija predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama i na osnovu kojeg će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama, uključujući organizaciono prilagođavanje i sistemsko jačanje stručnih i institucionalnih kapaciteta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Sadržaj Strategije definisan je članom 25. Zakona o vodama, i sadrži: 1) ocenu postojećeg stanja upravljanja vodama (ocenu stanja vodnih resursa i vodnog režima u Republici Srbiji; postojeće stanje vodnih objekata i sistema i aktuelna pravna i institucionalna rešenja u oblasti upravljanja vodama), 2) ciljeve i smernice za upravljanje vodama (ciljeve upravljanja vodama i održivog razvoja, smernice za održavanje i unapređenje vodnog režima, prioritete za postizanje ciljeva u upravljanju vodama i unapređenju vodnog režima, u skladu sa održivim razvojem, smernice za korišćenje voda, zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda, uključujući i slučajeve kada se podsliv nalazi na više vodnih područja, smernice za realizaciju međunarodnih sporazuma koji se odnose na upravljanje vodama i osnovne odrednice monitoringa i informacionog sistema za ostvarenje upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije), 3) mere za ostvarivanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama (planiranje i sprovođenje planova; način finansiranja; priprema investicija i investiranje; održavanje i nadzor), 4) projekciju razvoja upravljanja vodama (utvrđuju se potrebe za vodom i mogućnost da se obezbedi dovoljna količina vode određenog kvaliteta za različite namene, okvirni vodni bilans, aktivnosti, sredstva i rokovi za dostizanje ciljeva, u korišćenju voda, zaštiti voda i zaštiti od štetnog dejstva voda i prioriteti, finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata i sistema i drugih poslova od opšteg interesa od značaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave, mere ekonomske politike, izvori sredstava i dinamika ulaganja za dostizanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama, potrebni stručni i drugi kapaciteti za dostizanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama i ostale mere za dostizanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama). Strategija se donosi za period od najmanje deset godina. Po isteku šest godina od dana donošenja Strategije, preispituju se rešenja utvrđena Strategijom i po potrebi vrši dopuna podloga, kao i izmena i dopuna rešenja sadržanih u Strategiji.

[2](“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – dr. zakon).

[3](Sl. glasnik RS, broj 96/10).

[4](“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – dr. zakon). 

[5]Termin ”aglomeracija” je latinskog porekla (agglomeratio – skupljanje, gomilanje, nagomilavanje). Iako postoje različite metodologije definisanja, danas pojam aglomeracija podrazumeva gradsku regiju sa matičnim (središnjim) gradom i njegovom urbanizovanom okolinom, povezanim tesnim, ekonomskim, kulturnim i drugim vezama.

[6](“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – dr. zakon). 


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.