Zaštita od buke

MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini[1] uređuju se i mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini:

1. Preventivne mere:

a) Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje[2] kojim se obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke, a naročito:

– međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata,

– akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

b) Zvučna zaštita koja obuhvata mere zvučne zaštite koje se obezbeđuju kroz:

– planiranje namenske upotrebe prostora[3],

– planiranje saobraćaja,

– smanjenje buke merama zvučne zaštite,

–  kontrolu izvora buke.

c) Utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite od buke u postupku procene uticaja projekata na životnu sredinu predviđaju se mogući neposredni i posredni štetni efekti buke na životnu sredinu u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu:

– U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu utvrđuju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu:

— sprečiti,

— smanjiti,

— otkloniti.

d) Uslovi za rad postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

e) U postupku tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole za projekte za koje nije potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu, za projekte za koje je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu utvrđuje se ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite.

2. Indikatori buke i granične vrednosti:

a) Indikatori buke koriste se u cilju utvrđivanja nivoa buke u životnoj sredini, za procenu i predviđanje nivoa buke i njenih efekata, izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite od buke. Vrednost indikatora buke u životnoj sredini utvrđuje se primenom metoda merenja, proračuna ili procene, u skladu sa ovim zakonom.

b) Granične vrednosti predstavljaju zabranjeno emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti. Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom. Vlada propisuje indikatore buke, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje.

3. Pojedinačni izvori buke:

a) Proizvodnja, promet i upotreba izvora buke odnosi se nan a činjenice da mašine, prevozna sredstva, uređaji i oprema koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvoze na teritoriju Republike Srbije moraju, radi stavljanja u promet, odnosno upotrebu, biti usklađeni sa tehničkim propisima koji se odnose na granični nivo buke pod određenim uslovima upotrebe, a relevantni podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti označeni na proizvodu u skladu sa posebnim propisima. Mere zaštite od buke vezane za izbor i upotrebu mašina, uređaja, sredstava za rad i prevozna sredstva sprovode se primenom najboljih dostupnih tehnika koje su tehnički i ekonomski isplative, u skladu sa zakonom. Izvori buke koji se koriste za obavljanje delatnosti, a koji se privremeno koriste ili se trajno postavljaju u otvorenom prostoru na nivou tla, nepokretne i pokretne objekte ili se koriste na vodi ili u vazduhu moraju imati podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja.

b) Zoniranje se odnsosi na to da se u akustičkim zonama može zabraniti ili ograničiti upotreba izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti i drugih aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graničnih vrednosti. U navedenim zonama nivoi buke ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti. Akustičke zone, mere zabrane i ograničenja određuje jedinica lokalne samouprave. Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za određivanje akustičkih zona.

c) Održavanje javnih skupova i aktivnosti (zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru) ima obavezu za organizatore koji su dužni da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti. Mere zaštite od buke određuje jedinica lokalne samouprave na zahtev organizatora javnih skupova i aktivnosti.

4. Strateške karte buke predstavljaju podatke o postojećim i procenjenim nivoima buke, koji su prikazani indikatorima buke. Strateške karte buke sadrže prikaz podataka o stanju buke u životnoj sredini, a naročito:

a) postojeći, prethodni i procenjeni nivo buke u životnoj sredini izražen indikatorima buke,

b) mesta prekoračenja propisanih graničnih vrednosti,

c) procenu broja domaćinstava, škola i bolnica na određenom prostoru koje su izložene buci iznad propisanih graničnih vrednosti,

d) procenu broja ljudi koji se nalaze na određenom prostoru izloženom buci iznad propisanih graničnih vrednosti

e) druge propisane podatke, u skladu sa ovim zakonom.

f) Izrada strateških karata buke koje se obavezno izrađuju za aglomeracije[4] sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova i za glavne aerodrome. Izradu strateških karata buke na celoj teritoriji Republike Srbije obezbeđuje Agencija uz učešće navedenih subjekata zaštite iz ovog zakona. Subjekti su u obavezi da za potrebe izrade strateških karata buke obezbede potrebne podatke. Strateške karte buke revidiraju se najmanje jednom u pet godina računajući od dana početka njihove pripreme. Strateške karte buke koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima. Ministar i ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže uređuju sadržinu i metode izrade strateških karata buke, kao i način njihovog prikazivanja javnosti. Vlada na predlog Ministarstva donosi plan aktivnosti i izvore finansiranja za izradu strateških karata buke.

Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine, sa svojstvom pravnog lica, obavlja stručne poslove koji se odnose na:

– Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine kroz indikatore životne sredine, registar zagađujućih materija i dr.),

– Sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vazduha i voda, uključujući sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha, površinskih voda i podzemnih voda prve izdani i padavina,

– Upravljanje Nacionalnom laboratorijom,

– Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine,

– Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu;

– Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine,

– Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu[5] i evropskom mrežom za informacije i posmatranje[6], kao i druge poslove određene zakonom.

5. Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni i železnički saobraćaj, kao i za područja uz državnu granicu donosi Vlada, a priprema ga Ministarstvo zajedno sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja i privrede. Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave priprema i donosi jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo daje saglasnost na akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina, ali se mogu razmatrati i eventualno revidirati u slučaju pojave značajnih promena u postojećem nivou buke u životnoj sredini, najmanje svake pete godine.

a) Akcioni planovi iz ovog zakona sadrže, i to:

– opis aglomeracije, glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome, odnosno druge izvore buke u aglomeraciji,

– podatke o nadležnim organima i osnovama za izradu akcionog plana,

– podatke o prekoračenim graničnim vrednostima,

– rezime rezultata izrade strateških karata buke,

– procenu broja stanovnika izloženih buci, identifikaciju problema i situaciju koju treba poboljšati,

– sve mere koje su već preduzete za smanjenje buke, kao i sve projekte u pripremi;

– srednjoročne i dugoročne mere i aktivnosti koje nadležni organi treba da preduzmu za period od pet godina, uključujući mere za očuvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavajuće (planiranje saobraćaja, korišćenje zemljišta, tehničke mere na izvorima buke, izbor tiših izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere),

– procenu broja stanovnika ugroženih bukom (koji su uznemiravani bukom, imaju poremećen san i dr.),

– rezultate učešća javnosti u postupku pripreme akcionih planova,

– izvore finansiranja (sredstva budžeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i očekivane koristi u odnosu na troškove),

– način vrednovanja akcionog plana u pogledu primene i rezultata.

Ministar propisuje metodologiju za izradu akcionih planova.


[1](“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010).

[2]Projekti, planovi i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se uređuje postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno procene uticaja projekata na životnu sredinu moraju sadržati procenu nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini.

[3]Pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji objekata saobraćajne infrastrukture, industrijskih objekata, stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata nosilac projekta dužan je da sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

[4]Termin ”aglomeracija” je latinskog porekla (agglomeration – skupljanje, gomilanje, nagomilavanje). Iako postoje različite metodologije definisanja, danas pojam aglomeracija podrazumeva gradsku regiju sa matičnim (središnjim) gradom i njegovom urbanizovanom okolinom, povezanim tesnim, ekonomskim, kulturnim i drugim vezama. 

[5](EEA).

[6](EIONET).


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.