Zagađenje voda

NAČELNE ODREDBE ZAKONA O VODAMA REPUBLIKE SRBIJE

Zakonom o vodama[1] uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.

Voda je prirodni resurs koji istovremeno predstavlja i sirovinu i stanište, namirnicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Voda je ne samo uslov kvalitetnog funkcionisanja i razvoja jednog društva, već i uslov opstanka prirodnog okruženja i čitave ljudske zajednice. Zbog sve većih zahteva za vodom kao resursom i sve prisutnijeg problema nedostatka vode, kao i ugrožavanja njenog kvaliteta, postaje jasno da se voda mora čuvati, racionalno koristiti i zaštititi od slučajnih i namernih zagađivanja. Zato se mora obezbediti održivo korišćenje voda, zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, ne ugrožavajući pritom održivost vitalnih ekosistema. Vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini su dobra od opšteg interesa i kao takva uživaju posebnu zaštitu. Iz tih razloga način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja tim dobrima mora da bude u skladu sa ovim i drugim zakonima. Zakon uticaće na subjekte koji na vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost ili se radi o potrošačima kao fizičkim licima da se od dana njegovog stupanja na snagu moraju odgovornije ponašati prema ovom resursu, što podrazumeva:

a) njeno racionalno korišćenje,

b) zaštitu voda od zagađivanja (izbegavanjem i sprečavanjem unošenja u vode hazardnih supstanci),

c) zaštitu površinskih tokova (sprečavanje odlaganja čvrstog i kabastog otpada, čime se smanjuje i opasnost od plavljenja).

Ovakav odnos prema vodi mora imati kao rezultat:

a) uključenje većeg broja potrošača i obezbeđenje veće količine kvalitetnije vode za druge namene (navodnjavanje, industriju, ribarstvo, kupanje, turizam i dr.),

b) smanjenje troškova pripreme vode za piće,

c) povećanje stepena sigurnosti od štetnog dejstva voda.

Predložena rešenja imaće dejstvo i na ustanove i slične institucije koje obavljaju neprivrednu delatnost. Potrošači – privredna društva moraće da imaju veći stepen odgovornosti od fizičkih lica, jer će, pored pomenutog načina ponašanja, morati da obezbede prečišćavanje otpadnih voda iz tehnoloških procesa proizvodnje. Zakonska rešenja imaće uticaja i na rad organa državne uprave, pokrajinske uprave i uprava jedinica lokalnih samouprava, kao i javnih vodoprivrednih preduzeća, koji će biti angažovani na:

a) kompletiranju zakonske regulative (izrada podzakonskih akata),

b) pripremi, odnosno donošenju strateških i planskih dokumenata,

c) obavljanju ostalih poslova u skladu sa odrebama ovog Zakona.

Zakonom o vodama je planiran Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), postupkom  usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije: 

1) Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda[2],

2) Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2008/105/EZ od 16. decembra 2008. godine o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, koja dopunjava i ukida Direktive Saveta 82/176/EEZ, 83/513/EEZ, 84/156/EEZ, 84/491/EEZ, 86/280/EEZ i koja dopunjava Direktivu 2000/60/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta[3],

3) izmenjenom Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2013/39/EU od 12. avgusta 2013. godine koja dopunjava Direktive 2000/60/EK i 2008/105/EK u vezi prioritetnih supstanci u oblasti politike voda[4],

4) Direktivom 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine o zaštiti podzemne vode od zagađivanja i pogoršavanja kvaliteta[5] ,

5) Direktivom Saveta 91/271/EEZ od 21. maja 1991. koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda[6],

6) Direktivom Saveta 91/676/EEZ od 12. decembra 1991. koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora[7],

7) Direktivom Saveta 98/83/EZ od 3. novembra 1998. godine o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju[8],

8) Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 15. februara 2006. godine o kvalitetu vode za kupanje kojom se ukida Direktiva 76/169/EEZ[9],

9) Direktivom Komisije 2009/90/EZ od 31. jula 2009. godine koja utvrđuje, prema Direktivi 2000/60/EK Evropskog Parlamenta i Saveta, tehničke specifikacije za hemijske analize i monitoring statusa vode[10].

U postupku pridruživanja EU jedan od preduslova je usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. U našoj zemlji je odnos prema vodi još uvek neodgovarajući, pošto se voda koristi neracionalno i vrlo često zagađuje, čime se dugoročno otežava primena principa održivog razvoja. Iz tih razloga i naša zemlja mora u narednom periodu promeniti svoj odnos prema vodi i ovu oblast urediti i uskladiti sa evropskim direktivama, pre svega sa Okvirnom direktivom o vodama i drugim direktivama EU koje uređuju oblast korišćenja voda, zaštite voda od zagađivanja i zaštite od štetnog dejstva voda. Kako prethodni Zakon o vodama nije u potpunosti bio usklađen sa direktivama EU u oblasti voda koje uređuju sektor zaštite voda ovim Zakonom se, radi nastavka usklađivanja sa tim direktivama, odnosno radi zaštite životne sredine od nepovoljnih uticaja ispuštanja otpadnih voda i radi smanjenja zagađivanja vode koje izazivaju ili podstiču nitrati iz poljoprivrednih izvora i sprečavanja daljeg takvog zagađivanja vrši regulisanje navedenih problema u ovom Zakonu sa odredbama kojima se dopunjuje obavezna sadržina Plana zaštite voda od zagađivanja, propisuje obaveza određivanja osetljivog područja i određuje organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, propisuje obaveza određivanja ranjivih područja i određuje organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.

Zakon o vodama obezbeđuje i uređenje oblasti zaštite voda od zagađivanja, ne samo u pogledu propisivanja graničnih vrednosti i rokova za njihovo dostizanje, već i u pogledu uređivanja načina i uslova za dostizanje i očuvanje poštovanja propisanih graničnih vrednosti, odnosno preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza iz direktiva EU. Radi očuvanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine i zaštite ljudskog zdravlja, vrši se usklađivanje Zakona o vodama  sa Direktivom EU 98/83 koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju i Direktivom EU 2006/7/EC koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje. 


[1](“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – dr. zakon).

[2]Službeni list L 327, 22.12.2000, str. 1–73 (Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy OJ L 327, 22.12.2000, p. 1–73), 32000L0060, delimično usklađen, u skladu sa priloženom tabelom.

[3]Službeni list L 348, 24.12.2008, str. 84- 97. 

[4]Službeni list L 226, 24.08.2013, str. 1-17. 

[5](Službeni glasnik OJ L 372, 27/12/2006, str.19-31). 

[6](Official Journal OJ L 372, 27/12/2006, P. 19-31)), 32006L0118, u skladu sa priloženom tabelom.  

[7]Službeni list L 375, 31.12.1991., str. 1 (Council Directive of 12 December 1991 concerning the protection of water against pollution caused by nitrates from agricultural sources (91/676/EEC) Official Journal OJ L 375, 31.12.1991, p.1.), 31991L0676, delimično usklađen, u skladu sa priloženom tabelom. 

[8]Službeni list L 330 , 05.12.1998., str. 32 (Council Directive 98/83/EC of 3 November 1998 on the quality of water intended for human consumption, Official Journal L 330, 05.12.1998, p. 32), 31998L0083, delimično usklađen, u skladu sa priloženom tabelom. 

[9]Službeni list L 64, 04.03.2006., str. 37-51 (Directive 2006/7/EC of the European Parliament and of the Council of 15 February 2006 concerning the management of bathing water quality and repealing Directive 76/160/EEC, OJ L 64, 04.03.2006., p. 37-51), 32006L0007, delimično usklađen, u skladu sa priloženom tabelom.  

[10]Službeni list L 201, 1.8.2009, str. 36–38 (Commission Directive 2009/90/EC of 31 July 2009 laying down, pursuant to Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council, technical specifications for chemical analysis and monitoring of water status, OJ L 201, 1.8.2009, p. 36–3), 32009L0090, delimično usklađen, u skladu sa priloženom tabelom. 


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.