Zagađenje vazduha

NACIONALNI PLAN ZA SMANJENJE EMISIJA GLAVNIH ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE POTIČU IZ STARIH VELIKIH POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje[1] u cilju smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje čija je ukupna ulazna instalisana toplotna snaga jednaka 50 MW ili veća i koja poseduju upotrebnu dozvolu izdatu pre 1. jula 1992. godine, a u nedostatku upotrebne dozvole građevinsku dozvolu ili koja su puštena u rad pre 1. jula 1992. godine.

U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, definicija ”starih velikih postrojenja za sagorevanje” odgovara definiciji postojećih postrojenja za sagorevanje Ministarskog saveta O/2013/05/MS-EnZ o implementaciji Direktive 2001/80/EK o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja na sagorevanje (od 24. oktobra 2013. godine)[2].

Trenutno stanje starih velikih postrojenja za sagorevanje i ograničena finansijska sredstva domaćeg energetskog sektora nije dozvolilo  Republici Srbiji da ispuni zahteve LCP direktive do propisanog roka (31. decembar 2017. godine). Povoljnost za Republika Srbija je što može da koristi odredbe iz Odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice broj O/2013/05/MS-EnZ o implementaciji LCP direktive, koja je usvojena 24. oktobra 2013. godine, koje ”državama potpisnicama omogućavaju korišćenje Nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje u cilju primene LCP direktive”. Ovaj dokument predstavlja nameru Republike Srbije da smanji emisije zagađujućih materija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje[3].

Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje[4]  pripremljen je u smislu LCP direktive[5] i Direktive 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 24. novembra 2010. godine o industrijskim emisijama. Definicija postrojenja za sagorevanje određena je u odnosu na dimnjak, što znači da su ukupne ulazne instalisane toplotne snage postrojenja za sagorevanje utvrđene prema instrukcijama prosleđenim od strane generalnog direktora Direktorata za životnu sredinu u pismu od 19. januara 2006. godine[6] i u skladu sa članom 29. IED direktive (”dva ili više starih postrojenja za sagorevanje povezanih na zajednički dimnjak smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje i njihovi kapaciteti se sabiraju”). Primenjeno je de minimis pravilo definisano članom 29. stav 3. IED[7], tj. prilikom izračunavanja ukupne ulazne instalisane toplotne snage postrojenja nisu uzeta u obzir postrojenja za sagorevanje sa ulaznom instalisanom toplotnom snagom manjom od 15 MW. Rezultati izračunavanja doprinosa postrojenja maksimalnim emisijama koje definiše NERP[8] poslati su operaterima na mišljenje. Nacionalni plan za smanjenje emisija se u skladu sa članom 5. Odluke o implementaciji LCP direktive[9] primenjuje do 31. decembra 2027. godine. Najkasnije do 1. januara 2028. godine, velika postrojenja za sagorevanje koja su obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija biće usklađena sa graničnim vrednostima emisija definisanim u Delu 1. Priloga V IED direktive[10], koje su prenesene u nacionalno zakonodavstvo.

Cilj Nacionalnog plana za smanjenje emisija je da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor dioksida (SO2), oksida azota (NOx) i praškastih materija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija, kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti emisija koje su propisane u Delu 1. Priloga V IED direktive[11]. Dostizanje ovog cilja obezbeđuje se uspostavljanjem maksimalnih emisija za SO2[12], NOx[13] i praškaste materije. Ove maksimalne emisije odgovaraju godišnjim maksimalnim emisijama svakog pojedinačnog postrojenja. Zbir ukupnih godišnjih maksimalnih emisija za sumpor dioksid, okside azota i praškaste materije za sva postrojenja obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje.

Nacionalni plan za smanjenje emisija se primenjuje na stara velika postrojenja za sagorevanje čija je ukupna ulazna instalisana toplotna snaga jednaka 50 MW ili veća. U skladu sa definicijom iz člana 1. Odluke o implementaciji LCP direktive[14], stara postrojenja[15] za sagorevanje su ona postrojenja, koja poseduju upotrebnu dozvolu izdatu pre 1. jula 1992. godine, a u nedostatku upotrebne dozvole građevinsku dozvolu ili koja su puštena u rad pre 1. jula 1992. godine. Preliminarni Nacionalni plan za smanjenje emisija koji je dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice dana 31. decembra 2015. godine uključivao je termoenergetska postrojenja i postrojenja za sagorevanje u okviru rafinerija, što je u skladu sa definicijom ”mrežne energetike” i Ugovorom o osnivanju energetske zajednice. Nacionalni plan za smanjenje emisija se ne primenjuje na postrojenja za sagorevanje koja će koristiti ”opt-out” mehanizam (postrojenja sa ograničenim vekom trajanja)[16].

Postrojenja za sagorevanje obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija moraju biti usaglašena sa godišnjim maksimalnim emisijama koje su navedene u prilozima ovog plana, počev od 1. januara 2018. godine. Godišnje maksimalne emisije izračunate su u skladu sa Vodičem na osnovu ukupne ulazne instalisane toplotne snage postrojenja za sagorevanje na dan 31. decembar 2012. godine, ostvarenog broja radnih časova i potrošnje goriva, uprosečeni za poslednjih pet godina rada, zaključno sa 2012. godinom (referentni period).

U slučaju zatvaranja postrojenja za sagorevanje uključenog u Nacionalni plan za smanjenje emisija, trajnog smanjenja ukupne ulazne instalisane toplotne snage na manje od 50 MW ili u slučaju promene koja bi dovela do situacije da postrojenje za sagorevanje više ne ispunjava kriterijume za uključivanje u Nacionalni plan za smanjenje emisija, takvo postrojenje za sagorevanje biće isključeno iz NERP-a. Postrojenje za sagorevanje biće isključeno iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija nakon što Ministarstvo zaštite životne sredine utvrdi razloge za dato isključivanje. U tom slučaju, doprinosi postrojenja maksimalnim emisijama iz ovog plana biće izbrisani i oduzeti od maksimalnih emisija koje su navedene u ovom planu. Operater dva ili više postrojenja za sagorevanje koji su uključeni u Nacionalni plan za smanjenje emisija, može umesto usklađivanja sa maksimalnim emisijama na nivou datog postrojenja izvršiti usklađivanje sa ukupnim maksimalnim emisijama za sva svoja postrojenja.

 U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha[17] i podzakonskim aktima, operateri postrojenja za sagorevanje u obavezi su da odrede emisije na osnovu merenja emisija zagađujućih materija. Kontinualno merenje emisije zagađujućih materija i radni parametri zahtevaju se u slučaju postrojenja za sagorevanje sa ukupnom ulaznom instalisanom toplotnom snagom jednakom 100 MW ili većom. Ako se kontinualno merenje emisije ne zahteva (na osnovu izuzetaka navedenih u LCP direktivi[18], IED direktivi[19] i Zakonu[20]), operater postrojenja za sagorevanje dužan je da vrši periodična merenja emisije dva puta u toku jedne kalendarske godine. Operater je dužan da vodi evidenciju o radu postrojenja za sagorevanje i da dostavlja podatke Agenciji za zaštitu životne sredine za Nacionalni registar izvora zagađivanja, jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Neizvršavanje ovih obaveza podleže kaznama. Ispunjavanje svih radnih uslova kontroliše inspekcija nadležna za poslove zaštite životne sredine.

Za praćenje sprovođenja Nacionalnog plana za smanjenje emisija zaduženi su Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike. Ministarstvo zaštite životne sredine preko Agencije za zaštitu životne sredine, obezbeđuje uspostavljanje inventara godišnjih emisija za postrojenja za sagorevanje koja su obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija. Inventar emisija, na osnovu člana 6. Odluke o implementaciji LCP direktive[21], za svako postrojenje pojedinačno, sadrži podatke o ukupnim godišnjim emisijama SO2[22], NOx[23] i praškastih materija, ukupnoj godišnjoj količini energije na ulazu, koja se odnosi na neto kalorijsku vrednost, posebno iskazanu u pogledu pet vrsta goriva:

a) biomasa,

b) druga čvrsta goriva,

c) tečna goriva,

d) prirodni gas,

e) drugi gasovi (izraženo u TJ/god).

Podaci iz ovog inventara dostavljaju se u vidu izveštaja Sekretarijatu Energetske zajednice jednom godišnje za proteklu godinu. Izveštaj koji Ministarstvo rudarstva i energetike dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice sadržaće i projekcije emisija zagađujućih materija u vazduh, uzimajući u obzir projekte u toku, odnosno projekte za koje su obezbeđena finansijska sredstva i definisan plan realizacije projekta. Ministarstvo rudarstva i energetike takođe obaveštava Sekretarijat Energetske zajednice o svakoj izmeni koja je naknadno uneta u Nacionalni plan za smanjenje emisija. Operator postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija u okviru godišnjeg izveštaja dostavlja i reviziju okvirnog pregleda mera predviđenih da budu primenjene na postrojenjima u Nacionalnom planu za smanjenje emisija, ukoliko je došlo do izmene planiranih okvirnih mera.


[1](Službeni glasnik RS, broj 30/18).

[2]Postojeće postrojenje je svako postrojenje za sagorevanje koje poseduje građevinsku dozvolu ili, u nedostatku građevinske dozvole, upotrebnu dozvolu izdatu pre 1. jula 1992. Godine.

[3]Izrada Nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje započela je upućivanjem zahteva operaterima za dostavljanje podataka o radu starih velikih postrojenja za sagorevanje u referentnom periodu, koji su bili neophodni za izračunavanje maksimalnih emisija u okviru Nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje. Dostavljeni podaci su verifikovani kroz nacionalnu bazu podataka o emisijama koju vodi Agencija za zaštitu životne sredine. S obzirom da nijedno postrojenje za sagorevanje ne vrši kontinualno merenje protoka otpadnog gasa, bilo je neophodno koristiti faktore konverzije za izračunavanje doprinosa postrojenja maksimalnim emisijama u okviru Nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje.

[4](”Službeni glasnik RS”, broj 30/18).

[5]LCP direktiva – Direktiva 2001/80/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje (eng. – Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants).

[6](DG ENV C.4/NE/cro D 2006 431). 

[7]IED direktiva – Direktiva 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 24. novembra 2010. godine o industrijskim emisijama (eng. – Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control).

[8]NERP – Nacionalni plan za smanjenje emisija (eng. – National Emission Reduction Plan).

[9]LCP direktiva – Direktiva 2001/80/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje (eng. – Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants). 

[10]IED direktiva – Direktiva 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 24. novembra 2010. godine o industrijskim emisijama (eng. – Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control).

[11]IED direktiva – Direktiva 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 24. novembra 2010. godine o industrijskim emisijama (eng. – Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). 

[12]Sumpor dioksid.

[13]Oksid azota.

[14]LCP direktiva – Direktiva 2001/80/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje (eng. – Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants).  

[15](Termin stara odgovara terminu postojeća u Odluci Ministarskog saveta). 

[16]U vreme dostavljanja preliminarnog Nacionalnog plana za smanjenje emisija Sekretarijatu Energetske zajednice (31. decembar 2015. godine) preliminarni Nacionalni plan za smanjenje emisija je sadržao i postrojenja koje će koristiti ”opt-out” mehanizam. Konačna verzija Nacionalnog plana za smanjenje emisija ne sadrži postrojenja predviđena za ”opt-out”. Lista postrojenja za sagorevanje koja su obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija, uključujući i okvirni pregled mera koje su predviđene da budu primenjene na postrojenja kako bi se obezbedila usaglašenost sa graničnim vrednostima emisije.  

[17](”Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13).

[18]LCP direktiva – Direktiva 2001/80/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje (eng. – Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants).   

[19]IED direktiva – Direktiva 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 24. novembra 2010. godine o industrijskim emisijama (eng. – Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control).  

[20](”Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13). 

[21]LCP direktiva – Direktiva 2001/80/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje (eng. – Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants).    

[22]Sumpor dioksid.

[23]Oksid azota. 


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.