Zagađenje voda

OSNOVNO O VODI NA PRVOM MESTU

Voda je jedna od najrasprostranjenijih materija životne sredine i od suštinskog značaja je za opstanak života na Zemlji. Pokriva nešto više od dve trećine Zemljine površine ali se skoro sva voda oko 97%, nalazi u slanim okeanima (slana voda) tako da se direktno ne može koristiti za piće. Samo oko 3% vode na Zemlji je moguće konzumirati za piće (slatka voda), Većina od 3% slatke vode nalazi se u zamrznutom stanju (Arktik, Antarktik, lednici Azije i Severne Amerike i delom u Severnoj Evropi), tako da samo oko 0,5 – 1% vode nije u zamrznutom stanju kao površinske ili podzemne vode dostupne za ljudsku upotrebu. Voda je providna tečnost koja je glavni sastojak fluida živih bića[1]. Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama. Voda je tečnost na standardnoj ambijentnoj temperaturi i pritisku, mada se na Zemlji često javlja zajedno sa svojim čvrstim stanjem, ledom ili u gasovitim stanju, pari (vodena para). Ona se takođe javlja u obliku snega, magle, rose i oblaka.

U zavisnosti od temperature i pritiska, rastojanja između molekula vode su manja ili veća, čime su veze među njima jače ili slabije pa se voda javlja u više stanja:

a) čvrsto,

b) tečno,

c)  gasovito.

Prelazak vode iz jednog agregatnog stanja u drugo postiže se povećanjem ili smanjenjem temperature. Voda prelazi u gasovito agregatno stanje zagrejavanjem do temperature od 100°C. U gasovitom agregatnom stanju molekuli vode su dovoljno međusobno udaljeni da se mogu haotično kretati bez mnogo sudaranja. Prelazak vode iz tečnog u gasovito agregatno stanje se naziva isparavanje. U tečnom agregatnom stanju molekuli vode su više približeni i oni poprimaju oblik suda u kome se nalaze. Čvrsto agregatno stanje se postiže hlađenjem do temperature od 0°C. U čvrstom agregatnom stanju molekuli vode skoro da se i ne pomjeraju i grade čvrstu kristalnu rešetku. Za razliku od tečnog i gasovitog stanja, čvrsto stanje ne mora da poprima oblik suda u kome se nalazi, već je u obliku kristala. Poznato je da voda delimično isparava i na nižim temperaturama od 100°C, ali ne u velikim količinama. Ovo isparavanje omogućuje da voda neprestano kruži u prirodi, iz zemlje ka oblacima, pa potom nazad u vidu kiše i drugih padavina. Sneg je takođe voda, pošto je svaka pahulja kristal leda malih dimenzija. Prelazak vode iz čvrstog u gasovito stanje naziva se Sublimacija[2].

U organizmu odraslog muškaraca sadržaj vode je od 55% do 75%, što znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka čoveka na Zemlji[3]. Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za održavanje života kreće se od 3 – 12 l/dan[4]. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego neunošenje hrane. U slučaju neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana, pošto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tečnosti. U slučaju neunošenja hrane, život se održava nekoliko nedelja, uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina[5].

Voda je takođe jedan od osnovnih uslova opstanka svih živih organizama na zemlji predstavljajući fundamentalan značaj u održavanje strukture i funkcije svih tkiva, odnosno ćelija kao osnovnih jedinica žive materije.

Voda se nalazi u neprekidnom kružnom kretanju koje obuhvata:

a) isparavanje,

b) padavine,

c) upijanje u zemlju,

d) oticanje.

Dejstvom energije Sunca i vetra, voda isparava sa vodenih površina, zemlje, vegetacije i odlazi u atmosferu, gde se pretvara u oblake, kondenzuje i vraća nazad u vidu padavina. Ukupna masa vode koja je isparila i vode u obliku padavina je jednaka. Ovde se pojavljuje veliki problem iz razloga što se veća količina padavina pojavljuje u višim predelima i iznad pošumljenih prostora, nego iznad goleti, što stvara velike pustinjske površine na zemlji. Deo vode koja dospe do zemlje padavinama, prodire u nju u zavisnosti od geološke strukture i njene propustljivosti, dok drugi deo padavina preko reka dospeva u okeane, čime se zatvara kružni tok u prirodi.

U prirodi, zbog kružnog toka, voda se ne nalazi u čistom stanju. U toku cirkulacije u njoj se rastvaraju razne materije[6]. Atmosferska voda (kišnica) je najčistija ali zbog niskog sadržaja mineralnih materija takva voda je bljutava, i nije za piće. Prolaskom kroz atmosferu, padavine rastvaraju razne materije u vazduhu, pa deluju kao prečistači atmosfere. Sa porastom dubine smanjuje se koncentracija kiseonika. Najveća količina kiseonika u vodi je leti, kada se maksimalno obavlja proces fotosinteze[7].  Manja količina kiseonika u vodi, može biti znak da je voda zagađena organskim materijama. Na osnovu fizičkih[8], hemijskih i bioloških parametara vode, može se utvrditi kvalitet vode. Pomoću navedenih parametra prirodne vode se dele na četiri klase:

1. Vode I klase, u koje spadaju najčistije prirodne vode, nemaju nikakav miris, nemaju boju, niti zagađujuće materije. Rastvoreni kiseonik u ovim vodama je najmanje 8 mg/dm3. Nalazimo ih najčešće na izvorima reka i njihovim gornjim tokovima. Mogu se koristiti za piće bez ili posle dezinfekcije.

2. Vode II klase koje se prečišćavanjem mogu upotrebiti za piće, koristiti za kupanje i sportove na vodi. Rastvoreni kiseonik u ovim vodama je najmanje 6 mg/dm3. Ove vode su još uvek relativno čiste.

3. Vode III klase koje su zagađene jer imaju miris otpadnih voda koje se u njih ulivaju, i dobijaju određenu boju. Rastvoreni kiseonik u ovim vodama je najmanje 4 mg/dm3. Mogu se upotrebiti za poljoprivredne ili industrijske svrhe.

4. Vode IV klase koje su jako zagađene vode i moraju se prečišćavati ako se žele upotrebiti u određene svrhe. Rastvoreni kiseonik je najmanje 3 mg/dm3.

Ako iz navedenog apsolviramo da na planeti zemlji danas ima oko 1,5 milijarda kubnih kilometara vode i da je od toga preko 97 % slana voda, a da  ostala sveža voda u količini od oko 3%, nije u celosti dostupna direktno za korišćenje jer se u količini od oko  77% nalazi pod ledom na polovima i planinskim glečerima, što znači da je samo 1%, pijaće vode za korišćenje od čega je pola zagađeno, dolazimo do zapanjujućih činjenica. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za piće ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagađene vode. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog čovečanstva. Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava kao i potreba za vodom, čija se količina ne menja, mora dovesti do stanja  da gotovo dve trećine čovečanstva mora snositi posledice nedostatka vode. Indolentnost čoveka prema ovom problemu je velika iako se rešavanju ovog problema mora prići što pre, jer je podzemna voda koja je osnovni izvor vodo snabdevanja naselja, zagađenja do alarmantnih granica. Čovek mora shvatiti da je voda kao resurs obnovljiva, ali se mora sprečiti dalje nekontrolisano zagađivanje, da bi se sačuvale postojeće rezerve pitke vode i stvorili uslovi za njeno obnavljanje.


[1]https://sh.wikipedia.org/wiki/Voda.

[2]https://sh.wikipedia.org/wiki/Sublimacija.

[3]https://sh.wikipedia.org/wiki/Voda.

[4]https://sh.wikipedia.org/wiki/Voda.

[5]https://sh.wikipedia.org/wiki/Voda.

[6]Oksidi sumpora, azota, CO2, CH4, mineralne i druge materije.  

[7]Fotosinteza (iz grčkog φώτο– [foto-], ”svetlost” i σύνθεσις [sintesis], ”spajanje s nečim”) je proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku i njeno čuvanje u vidu molekula šećera. Proces fotosinteze se odvija u biljkama, u nekim bakterijama i algama, koje u svojim ćelijama imaju hlorofil. Za proces fotosinteze biljkama je neophodan ugljen-dioksid, voda i svetlosna energija. Proces se odvija u hloroplastima, malim organelama u citoplazmi biljnih ćelija koje sadrže zeleni pigment zvani hlorofil. Fotosinteza se najvećim delom odvija u listovima biljaka, a veoma malo ili nikako u drugim delovima biljke (stablu, korenu i dr.) Organizmi koji vrše proces fotosinteze se nazivaju fotoautotrofi, jer im taj proces omogućava da sami sebi proizvode hranu. Kao nusproizvod procesa fotosinteze ispušta se kiseonik. Upravo zbog te činjenice, fotosinteza je od vitalnog značaja za život na Zemlji. Pored održavanja nivoa kiseonika u atmosferi, gotovo sva živa bića su direktno ili indirektno vezana za fotosintezu kao izvor energije ili hrane. (izuzetak su hemoautotrofi koji žive u stenama ili oko hidrotermalnih izvora u okeanskim dubinama). Količina energije koja se proizvede tokom procesa fotosinteze je izuzetno velika, otprilike 100 teravata, što je oko šest puta veće od ukupne potrošnje energije celog čovečanstva. Pored energije, fotosinteza je takođe i izvor ugljenika u svim organskim supstancama u telima živih bića. Sveukupno, organizmi koji vrše fotosintezu pretvore oko 100 milijardi tona ugljenika godišnje u biomasu. Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Fotosinteza

[8]Fizički parametri vode za utvrđivanje kvaliteta vode za određene potrebe su: a) temperatura, b) miris i ukus, c) boja i mutnoća, d) suspendovane ili rastvorene čestice.  


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.