Zagađenje vazduha

UREDBA O MERENJIMA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH IZ STACIONARNIH IZVORA ZAGAĐIVANJA

Uredbom o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja[1] propisuje se:

a) način,

b) postupak,

c) učestalost i metodologija merenja emisije zagađujućih materija iz stacionarnih izvora zagađivanja,

d) kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije,

e) postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklađenost sa propisanim normativima,

f) sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije,

g) metode, način merenja emisije zagađujućih materija,

h) kriterijume za izbor mernih mesta,

i) način obrade rezultata merenja iz postrojenja za sagorevanje,

j) način i rokove za dostavljanje podataka o izvršenom merenju emisije iz postrojenja za sagorevanje.

Odredbe ove uredbe primenjuju se na postrojenja za sagorevanje, definisana propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje i ostale stacionarne izvore zagađivanja, definisane propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja.

Emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja utvrđuje se merenjem i/ili izračunavanjem emisionih parametara na osnovu rezultata merenja. Merenje emisije zagađujućih materija vrši se kao:

1) periodično merenje,

2) kontinualno merenje.

Operater obezbeđuje i snosi troškove periodičnih i kontinualnih merenja emisije. Za merenje emisije zagađujućih materija u vazduh primenjuju se:

a) standardne referentne metode,

b) standardne metode,

c) metode merenja za koje se može dokazati prikladnost za nameravanu upotrebu.

Date u ovoj uredbi, gde se pri izboru metoda se poštuje procedura utvrđena u SRPS CEN/TS 15675[2]. Za zagađujuće materije za koje su propisane metode merenja u ovj uredbi, mogu se primenjivati i druge metode osim propisanih samo ako je sproveden test ekvivalentnosti u skladu sa standardom SRPS CEN/TS 14793[3]. Za merenje parametara stanja otpadnih gasova i emisije zagađujućih materija prilikom provere ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisije primenjuju se standardne referentne metode merenja u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 14181[4]. Ako nisu propisane standardne referentne metode merenja, za proveru ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisije mogu se koristiti i druge metode merenja koje sprovode ovlašćena pravna lica, akreditovane prema standardu SRPS ISO/IEC 17025[5], pod uslovom da se može dokazati njihova prikladnost za nameravanu upotrebu i da se poštuje procedura utvrđena u SRPS CEN/TS 15675.

Merenja vrši ovlašćeno pravno lice koje poseduje dozvolu za merenje emisije, izdatu od strane Ministarstva, u kojoj su navedene metode sa kojima ovlašćeno pravno lice vrši ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno merenje emisije.

Rezultati merenja emisije izraženi kao masena koncentracija[6] prikazuju se u obliku “izmerena vrednost±merna nesigurnost” sa navođenjem granice kvantitacije, odnosno detekcije. Radi poređenja sa graničnim vrednostima emisija, rezultati merenja izraženi kao masena koncentracija zagađujućih materija u otpadnom gasu preračunavaju se na jedinicu zapremine suvih ili vlažnih otpadnih gasova, normalne uslove (273,15 K i 101,3 kPa) i referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu, ako ovom uredbom nije drugačije propisano. Svođenje rezultata merenja emisije izraženih kao masena koncentracija može vršiti automatski merni sistem pri samom merenju (automatska metoda) ili se svođenje vrši nakon merenja emisije. Maseni protok zagađujuće materije izračunava se na osnovu rezultata merenja. Utvrđivanje vrednosti emisije zagađujućih materija može se vršiti kontinualnim i/ili periodičnim merenjima. Kontinualno merenje emisije ne vrši se u kalendarskoj godini u kojoj stacionarni izvor zagađivanja radi manje od 500 radnih časova bez obzira na izmerene masene protoke i masene koncentracije zagađujućih materija. U slučaju da nema obavezu da obezbedi kontinualno merenje emisije, operater je dužan da obezbedi povremena merenja emisije u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci. Postoje i periodična merenja emisije koja se obavljaju kao:

1) garancijsko merenje – vrši se nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi poređenja izmerenih vrednosti emisija zagađujućih materija sa graničnim vrednostima emisija,

2) povremeno merenje – vrši se radi poređenja izmerenih vrednosti emisija zagađujućih materija sa graničnim vrednostima emisija.

3) kontrolno merenje – vrše se na stacionarnim izvorima zagađivanja na kojima se vrši kontinualno merenje emisije u slučaju kada postoji osnovana sumnja:

a) da je došlo do prekomernog ispuštanja zagađujućih materija u vazduh,

b) u ispravnost mernih uređaja,

c) u uslove pod kojima su izvršena povremena i kontinualna merenja,

d) u tačnost dobijenih rezultata povremenih i kontinualnih merenja.

Kontinualno merenje emisije je neprekidno merenje emisije zagađujućih materija tokom perioda rada stacionarnih izvora zagađivanja koje se vrši automatskim mernim sistemom kojim se osiguravaju podaci o koncentraciji i masenom protoku zagađujućih materija u otpadnom gasu tokom neprekidnog rada stacionarnog izvora zagađivanja. Prilikom kontinualnih merenja polučasovni prosek se utvrđuje na svakih 30 minuta na osnovu rezultata merenja. Srednje vrednosti koje su izračunate merenjem preračunavaju se na referentno stanje otpadnog gasa koje je utvrđeno ovom uredbom, a u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 15259[7].

Periodična i kontinualna merenja vrše se na stacionarnom izvoru zagađivanja, na reprezentativnim mernim mestima i nakon uređaja za smanjenje emisije ako takav uređaj postoji.

Merno mesto uspostavlja tako da bude dovoljno veliko, lako dostupno i opremljeno tako da je merenje moguće vršiti na propisan način i bez opasnosti za izvođača merenja, kao i da su izvršena merenja reprezentativna za emisije iz predmetnog stacionarnog izvora zagađivanja i u odnosu na metrološke uslove.

Operater stacionarnog izvora zagađivanja je u obavezi da, u rokovima za izveštavanje datim u Zakonu o zaštiti vazduha, dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji za zaštitu životne sredine, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave:

a) mesečne i godišnji izveštaj o kontinualnom merenju,

b) izveštaj o povremenom merenju emisije.


[1](“Sl. glasnik RS”, br. 5/2016).

[2]Tehnička specifikacija pod nazivom SRPS CEN / TS 15675 dopunjuje SRPS ISO / IEC 17025 i sadrži objašnjenja i zahteve za laboratorije koje vrše periodično merenje emisija stacionarnih izvora. Tehnička specifikacija se ne može primenjivati pojedinačno, treba se pozivati samo u okviru akreditacije.

[3]Namena ove tehničke specifikacije je utvrđivanje validacionog postupka da bi se pokazalo da li neka alternativna metoda (AM) može da se koristi umesto standardne referentne metode (SRM). Ovaj dokument je izrađen za laboratorije koje rade merenja zagađenja vazduha (zbog toga su primeri iz tog sektora izneti u prilozima). Ova tehnička specifikacija naročito pruža statističke alatke i razne kriterijume za vrednovanje alternativnih metoda.

[4]Ovaj standard utvrđuje procedure za uspostavljanje nivoa obezbeđivanja kvaliteta (QAL) za automatske merne sisteme (AMS), postavljene na industrijskim postrojenjima za određivanje komponenata u otpadnom gasu i drugih parametara otpadnog gasa.

[5]Ovaj međunarodni standard utvrđuje opšte zahteve za kompetentnost, nepristrasnost i konzistentnost u radu laboratorija, na način definisan u ovom standardu. Ovaj međunarodni standard je primenjiv na sve organizacije koje obavljaju laboratorijske aktivnosti, bez obzira na broj osoblja u laboratoriji. Ovaj međunarodni standard takođe mogu da koriste korisnici laboratorijskih usluga, zakonodavni organi, organizacije i šeme koje se koriste za kolegijalno ocenjivanje, akreditaciona tela i ostali, prilikom usaglašavanja ili priznavanja kompetentnosti laboratorije.

[6]Emisioni parametri su masena koncentracija, maseni protok, emisioni faktor i stepen emitovanja: a) masena koncentracija (mg/normalni m3) je masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na jedinicu zapremine u suvom otpadnom gasu na temperaturi 0°C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu, b) maseni protok (kg/h) je masa emitovanih zagađujućih materija u jedinici vremena, c) emisioni faktor (kg/t) ili (kg/MWh) je masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta ili jedinicu proizvedene energije tj. masa emitovane zagađujuće materije po jedinici delatnosti (iskazane količinom proizvoda, količinom potrošenog energenta ili sirovine ili veličinom obavljenog posla), d) stepen emitovanja (%) je odnos emitovane količine i količine iste zagađujuće materije koja ulazi u process.

[7]Ovim standardom utvrđuju se sledeći zahtevi: a) zahtevi za merne zone i lokacije u zavisnosti od načina merenja emisije; b) zahtevi za ciljeve merenja, zahtevi za plan i i zveštaj o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh i referentne veličine. Ovaj standard se primenjuje na periodična merenja uz primenu manuelnuh ili automatizovanih mernih metoda (RM).


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.