Zagađenje vazduha

UREDBA O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA KVALITETA VAZDUHA

Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha[1] utvrđuju se uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha.

Uslovi za monitoring kvaliteta vazduha su:

a) kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja,

b) metodologija merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija),

c) zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha,

d) način obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025),

e) obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha[2].

Zahtevi kvaliteta vazduha su:

a) granične vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu,

b) gornje i donje granice ocenjivanja nivoa zagađujućih materija u vazduhu,

c) granice tolerancije i tolerantne vrednosti,

d) koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost,

e) kritični nivoi zagađujućih materija u vazduhu,

f) ciljne vrednosti i (nacionalni) dugoročni ciljevi zagađujućih materija u vazduhu,

g) rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene u skladu sa Zakonom.

Nivo zagađenosti vazduha prati se merenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid i okside azota, suspendovane čestice (PM10, PM2.5)[3], olovo, benzen, ugljen monoksid, prizemni ozon, arsen, kadmijum, živu, nikl i benzo(a)piren u vazduhu instrumentima za automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom analizom.

Za merenje koncentracija arsena, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vazduhu u cilju ocenjivanja kvaliteta vazduha primenjuju se referentne metode i druge metode za ocenjivanje koncentracija u vazduhu i brzine taloženja arsena, kadmijuma, žive u gasovitom stanju, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Provera kvaliteta merenja, način obrade i prikaza rezultata i ocena njihove pouzdanosti i verodostojnosti, sprovodi se prema propisanim metodama merenja i zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025[4].

Rezultati merenja i/ili ocenjivanja mogu se porediti sa graničnom i tolerantnom vrednošću ako su nivoi zagađujućih materija ocenjeni u skladu sa ovom uredbom. Granične i tolerantne vrednosti u smislu ove uredbe su osnova za:

1) ocenjivanje kvaliteta vazduha,

2) podelu zona i aglomeracija u kategorije na osnovu nivoa zagađenja vazduha,

3) upravljanje kvalitetom vazduha.

Granične vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu propisane ovom uredbom ne mogu biti prekoračene kada se jednom dostignu.

Za zagađujuće, za koje ovom uredbom nisu propisane granične vrednosti, izmerene koncentracije se mogu porediti sa graničnim vrednostima propisanim u relevantnim dokumentima (EPA[5], itd.).

Ocena kvaliteta vazduha iz ove uredbe sadrži podatke o:

1) nivou zagađenja kada je prekoračena tolerantna vrednost, zonama i aglomeracijama gde su te vrednosti izmerene i datumima i periodima trajanja,

2) nivou zagađenja kada je prekoračena granična vrednost, zonama i aglomeracijama gde su te vrednosti izmerene i datumima i periodima trajanja,

3) uzrocima prekoračenja tolerantne i/ili granične vrednosti,

4) prekoračenju kritičnih nivoa, zonama i aglomeracijama gde su te vrednosti izmerene i datumima i periodima trajanja,

5) zonama i aglomeracijama u kojima su vrednosti zagađujućih materija ispod graničnih vrednosti,

6) aritmetičkoj sredini, medijani, 98. percentilu, mernoj nesigurnosti, minimalnoj vrednosti, maksimalnoj vrednosti, granici detekcije i granici kvantifikacije,

7) prosečnoj godišnjoj vrednosti koncentracija prekursora prizemnog ozona,

8) metodama koje su primenjene prilikom ocenjivanja kvaliteta vazduha.

U zonama i aglomeracijama u okviru kojih su smešteni različiti izvori emisije zagađujućih materija, kao što su industrijska postrojenja čiji proizvodni procesi mogu uticati na nivo zagađenosti vazduha, zdravlje ljudi i/ili vegetaciju, nadležni organi, mogu naložiti i merenje sledećih zagađujućih materija u vazduhu:

1) gasovitih neorganskih materija (amonijak, vodonik sulfid, hlorovodonik, hlor, fluorovodonik),

2) organskih materija (ugljen disulfid, stiren, toluen, formaldehid, 1,2 dihloretan, akrolein, tetrahloretilen),

3) kancerogenih materija (akrilonitril, arsen, hrom šestovalentni, nikl, vinil hlorid, azbest),

4) ukupne suspendovane čestice (TSP)[6],

5) ukupne taložne materije (UTM)[7],

6) čađ.

Za merenje koncentracija zagađujućih materija primenjuju se metode koje su propisane odgovarajućim međunarodnim i evropskim standardima.


[1](“Sl. glasnik RS”, br, 11/2010, 75/2010 i 63/2013).

[2](“Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 10/13).

[3]PM10 je frakcija suspendovanih čestica (particulate matter) koja prolazi kroz filter čiji su zahtevi utvrđeni u standardu SRPS EN12341, kojim je utvrđena referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje PM10 frakcije, sa efikasnošću od 50% zahvata čestica aerodinamičkog prečnika od 10 µm. PM2.5 je frakcija suspendovanih čestica (particulate matter) koja prolazi kroz filter čiji su zahtevi utvrđeni u standardu SRPS EN14907, kojim je utvrđena referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje PM2.5 frakcije, sa efikasnošću od 50 % zahvata čestica aerodinamičkog prečnika od 2,5 µm.

[4]Opšti zahtevi, kompetentnost, laboratorije, ispitivanje, etaloniranje, uzorkovanje, metode, validacija metoda, merna nesigurnost, metrološka sledljivost, referentni etaloni, izveštaj o ispitivanju, izveštaj o uzorkovanju, sertifikat o etaloniranju.

[5]EPA (Environmental Protection Agency) je Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država.

[6]Ukupne suspendovane čestice (total suspended particles TSP) jesu čestice ili aerosoli koje predstavljaju kompleksnu smešu organskih i neorganskih supstanci (ugljovodonika, metalnih oksida, kancerogena i dr.) i koje su prečnika manjeg od 100 µm.

[7]Ukupne taložne materije (UTM) jesu čestice prečnika većeg od 10 µm koje se usled sopstvene težine prenose iz vazduha na razne površine (zemljište, vegetacija, voda, građevine i dr.).


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.