Zagađenje vazduha

VAZDUH KAO JEDAN OD OSNOVNIH USLOVA ŽIVOTA NA ZEMLJI

Vazduh je jedan od osnovnih uslova života živog sveta na planeti zemlji. Vazduh predstavlja mehaničku smešu gasova koja obavija Zemlju stvarajući njenu atmosferu. Njegova osnovna funkcija je biološka jer obezbeđuje život, iz razloga što u sebi sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje živih bića, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belančevina. Dakle, kao što vidimo direktni uticaji vazduha ispoljavaju se preko njegovih fizičkih i hemijskih osobina koje na različite načine utiču na organizme. Fiziologija disanja čoveka je oblast medicinske fiziologije koja proučava procese disanja neposredno povezane sa potrošnjom kiseonika i oslobađanjem ugljen dioksida, koji imaju za cilj stvaranje i osobađanje energije potrebne u čovekovim životnim procesima[1]. U fiziologiji, disanje je prenos kiseonika iz vazduha u ćelije tkiva i izbacivanje ugljen-dioksida u suprotnom smeru.

Vazduh je smesa gasova[2]azota 78%, kiseonika 21%, ugljen-dioksida 0,03% i malih količina drugih gasova (neonaargona…), vodene pare, prašine i bakterija. Najznačajniji sastojak vazduha, neophodan za disanje i opstanak svih živih bića je kiseonik. Kiseonik je gas bez boje i mirisa, čija se količina u vazduhu ne menja, iako ga organizmi neprekidno troše. Njegovom obnavljanju doprinose biljke koje tokom procesa fotosinteze (stvaranja hrane u toku dana) oslobađaju kiseonik. Ima ga rastvorenog u vodi, što omogućava život biljkama i životinjama koje nastanjuju vodena staništa. U vazduhu najviše ima azota koji je takođe  gas bez boje i mirisa, ali u njemu živa bića ne mogu da opstanu. Ima ga četiri puta više od kiseonika (u 100 litara vazduha 78 litara je azot). Ugljien dioksid je treći sastojak vazduha koga ima jako malo u odnosu na azot i kiseonik, ali nije beznačajan. Čovek, biljke i životinje ispuštaju ga disanjem u vazduh, a nastaje i sagorevanjem drvetatruljenjem organizama u zemlji i vrenjem grožđa. Teži je od vazduha i pada na dno. Biljkama je neophodan, upijaju ga svojim zelenim delovima i od njega i vode, pomoću Sunčeve energije, stvaraju hranu. Za razliku od kiseonika, sprečava sagorevanje i gasi plamen. U većim količinama je štetan za životinje i čoveka ako ga udišu dolazi do gušenja i smrti. Vazduh je, najdragocenija materija koju čovek koristi iz životne sredine. Bez vazduha čovek može da izdrži od jednog do pet minuta u zavisnosti od svoje fizičke spremnosti i doba života. Količina vazduha, koja je potrebna čoveku, direkno je proporcijalna sa njegovom aktivnošću, pri kojima  ukoliko je fizička aktivnost veća, povećavaju se i potrebne količne vazduha – kiseonika.

Pored ovih sastojaka, vazduh često sadrži čestice prašine, čađi, dima erupcije vulkana, velikih šumski požara, atomskih eksperimenta, koji zagađuju vazduh. Posledice se indetifikuju u činjenici da vazduh na taj način dobija neprijatan miris, menja boju i prirodni sastav, jer u sebi gubi određeni procenat kiseonika. Na ovaj način zagađen vazduh štetno deluje na sva živa bića na zemlji počev od biljaka koje se suše i trunu, zatim  životinja i na kraju ljudi koji obolevaju od raznih bolesti (astma, enfizem pluća i dr.), čime im se smanjuje i životni vek. Ako ovome dodamo i saznanja o tome da sve veće i češće seče šuma i smanjivanje zelenih površina smanjuju količine kiseonika, koji se više troši, a manje stvara, da štetne materije koje se izbacuju u vazduh, talože i sa vodom rastvorene ulaze u zemljište, a zatim u biljke uključujući se tako u proces kruženja materije u prirodi, lako je zaključiti koliki je atak na vazduh iako je jedan od osnovnih uslova života živog sveta na planeti zemlji.

Čovek svesno zanemaruje činjenice o tome da vazduh ima izuzetan višestruki značaj za Zemlju jer između ostalog:

a) omogućava život na njoj,

b) snabdeva živi svet kiseonikom za disanje,

c) služi kao toplotni izolator između Zemlje i hladnog vasionskog prostora, jer štiti Zemlju od brzog gubitka toplote koja bi otišla u svemir i prevelikog zagrevanja, tako što apsorbuje, ozonskim slojem, kosmičko zračenje i ultraljubičaste zrake.

Bez atmosfere, na zemlji ne bi bilo života.

Ako se ponovo podsetimo na pitanje problema kvaliteta vazduha odmah uočavamo dobro poznate činjenice o tome da je to pitanje posebno izraženo posebno u gradovima i centrima privrednih aktivnosti. Industrija energetike, saobraćaj, kao i korišćenje fosilnih goriva i drveta u domaćinstvima, doprinose lošijem kvalitetu vazduha u svim aglomeracijama i gradskim područjima, sa direktim negativnim uticajem na javno zdravlje i životnu sredinu.

Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su: 

a) ugljen-monoksid

b) ugljen-dioksid

c) sumpor-dioksid,

d) oksidi azota,

e) pepeo,

f) čađ.

Najveći izvor zagađenja vazduha u gradovima predstavlja automobilski saobraćaj. Smatra se da oko 60% ukupnog svetskog zagađenja potiče od sagorevanja goriva u motorima automobila. Izduvni gasovi automobila, koji nastaju sagorevanjem benzina u motoru, sadrže oko 20% ugljen-dioksida, 27% ugljovodonika i 34% azotovih oksida. Nekim vrstama benzina dodaje se i olovo, tako da i ono nalazi svoj put do atmosfere. Ako se zna da ugljen-dioksid u atmosferi prouzrokuje efekat staklene bašte i globalnog zagrevanja, da su olovo i ugljovodonici opasni otrovi koji oštećuju pluća i respiratorne organe i izazivaju sušenje drveća, a da azotovi oksidi prouzrokuju kisele kiše, jasno je da je šteta koju proizvode automobilski gasovi veoma velika.

U Evropi se nakon dugog ignorisanja za ovo pitanje pri kraju 20-og veka pristupilo tretiranju istog putem rešavanja problema zagađenja sumpor-dioksidom i suspendovanim česticama. Kao odgovor na to je 15. jula 1980. godine doneta Direktiva Saveta Evropske ekonomske zajednice 80/779/EEC, koja je bila na snazi sve do 2005. godine. Odnosila se na granične vrednosti za kvalitet vazduha i vrednosti za sumpor-dioksid i suspendovane čestice. Kasnije su se javila pitanja u vezi sa kiselim kišama, odnosno borba protiv zagađivanja vazduha određivanjem graničnih vrednosti za emisije kao i ograničavanje emisija zagađujućih supstanci iz velikih postrojenja za spaljivanje. Nakon kiselih kiša u prvi plan je došao razvoj legislative u domenu zaštite ozonskog omotača, ograničavanja emisija ugljen-dioksida i oštećenja šuma atmosferskim zagađenjem.

Od 2005. opšti okviri politike EU u oblasti kvaliteta vazduha definisani su u šestom akcionom programu u oblasti životne sredine. Tematska strategija o zagađivanju vazduha[3], kao ključni strateški dokumenti EU u ovoj oblasti, definiše ciljeve za smanjivanje koncentracija zagađujućih materija. Osim toga naglašava značaj zakonodavnog rešenja regulisanja u borbi protiv zagađivanja na dva osnovna načina:

a) unapređivanjem zakonodavstva u oblasti životne sredine,

b) korz integraciju pitanja kvaliteta vazduha u relevantne politike.

Ova strategija je jedna od sedam strategija čija izrada je predviđena Šestim akcionim programom i prva koja je formalno usvojena od strane Komisije. Strategija je zasnovana pretežno na istraživanjima koja su sprovedena u okviru Clean Air for Europe – CAFE Programa[4].

Najznačajniji propis za implementaciju šestog akcionog programa EU o životnoj sredini u sektoru kvaliteta vazduha je Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu[5], koja postavlja standarde kvaliteta sa ciljem zaštite zdravlja ljudi. Svi ostali propisi u sektoru kvaliteta vazduha, uključujući i kontrolu emisija iz mobilnih izvora i poboljšanje kvaliteta goriva, podržavaju postizanje standarda kvaliteta definisanih u ovoj direktivi. Ona predstavlja upustvo o kvalitetu vazduha do 2020. godine u pogledu:

1) Particular Matter-PM (eng.)[6],

2) Ground level ozone (eng.)[7],

3) Acidification (eng.)[8],

4) Eutrophication / Eutrofikacija.

CAFE direktiva i Direktiva o trgovini emisijama 2009/29/EC identifikovane su kao dve direktive koje imaju najveći prioritet u sektoru. Obe direktive uvode nove zahteve, poput informisanja javnosti na dnevnoj osnovi u slučaju CAFE direktive i praćenje i izveštavanje o trgovini emisijama evropskom registru u slučaju Direktive o trgovini emisijama.


[1]https://sh.wikipedia.org/wiki/Fiziologija_disanja_coveka

[2] Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Aerozagađenje

[3](Thematic Strategy on air pollution) (SEC(2005) 1132) (SEC(2005)1133). Danas Communication from the Commission to the Council and the European Parliament – Thematic Strategy on air pollution (COM(2005) 0446 final)

[4]The CAFE programme was established to support the European Commission’s development of the Thematic Strategy on air pollution, the Directive on Ambient Air Quality and Cleaner Air for Europe and its Impact Assessment – Program CAFE osnovan je radi podrške razvoju Evropske komisije Tematske strategije zagađenja vazduha, Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu i njenoj proceni uticaja. 

[5](CAFE direktiva).

[6]Finih čestica.

[7])Lošeg ozona u nižim slojevima atmosfere.

[8]Acidifikacije kao posledice nastanka kisele kiše.


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.