Zagađenje vazduha

ZAKONSKA OSNOVA ZA OBLAST KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI

Zakonska osnova za oblast kvaliteta vazduha u Republici Srbiji uređena je postojećom domaćom regulativom. Krovni zakon je Zakon o zaštiti vazduha[1] i podzakonskim aktima:

1. Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži[2],

2. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha[3],

3. Uredba o određivanju zona i aglomeracija[4],

4. Uredba o metodologiji za izradu inventara emisija i projekcija zagađujućih materija u vazduh[5],

5. Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja[6],

6. Uredba o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduhapozonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2016. godinu[7],

7. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje[8],

8. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje[9],

9. Pravilnik o uslovima za izdavanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i dozvole za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja[10],

10. Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha[11],

11. Pravilnik o sadržaju kratkoročnih akcionih planova[12],

12. Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i o načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama[13],

Zakonom o zaštiti vazduha[14] Republike Srbije uređuje[15] se:

a) upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere,

b) način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opšteg interesa koja uživa posebnu zaštitu.

Zaštita vazduha ostvaruje se:

a) uspostavljanjem, održavanjem i unapređivanjem jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije,

b) očuvanjem i poboljšanjem kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu,

c) izbegavanjem, sprečavanjem i smanjenjem zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene,

d) praćenjem, pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda,

e) obezbeđivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha,

f) izvršavanjem obaveza u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.

Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica koja su dužna da:

a) obezbede tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh,

b) planiraju troškove zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova,

c) prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha,

d) obezbede druge mere zaštite, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisija u vazduh obavljaju nadležni organi državne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Kontrola kvaliteta vazduha vrši se u zonama aglomeracije koje predstavljaju deo teritorije Republike Srbije sa više od 250.000 stanovnika. Zone i aglomeracije određuju se na osnovu ocene kvaliteta vazduha, u zavisnosti od utvrđene gornje i donje granice ocenjivanja.

U Republici Srbiji ocenjuje se kvalitet vazduha s obzirom na nivo zagađujućih materija u zavisnosti od donje i gornje granice ocenjivanja koje se vrši  obavezno u pogledu koncentracija zagađujućih materija:

a) sumpor dioksida,

b) azot dioksida i oksida azota,

c) suspendovanih čestica (PM10, PM2.5),

d) olova,

e) benzena i ugljenmonoksida,

f) prizemnog ozona,

g) arsena,

h) kadmijuma,

i) nikla i benzo(a)pirena,

j) i drugih zagađujuće materije, koje su kao takve utvrđene relevantnim međunarodnim propisima.

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha (sistem monitoringa kvaliteta vazduha) uspostavlja se državna i lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.

Ministarstvo se stara o sprovođenju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži. Praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži, u okviru svojih nadležnosti, vrše Agencija za zaštitu životne sredine, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica.

U cilju upravljanja kvalitetom vazduha Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha, koje čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost.

Prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha:

1) prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju,

2) druga kategorija – umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije,

3) treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Listu kategorija kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada i objavljuje ih u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Vlada svake godine donosi Listu zona i aglomeracija u kojima su ustanovljena prekoračenja graničnih vrednosti koja potiču iz prirodnih izvora.

Strategija zaštite vazduha je osnovni dokument na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom. Ministarstvo priprema predlog Strategije koji donosi Vlada za period od šest godina.

Goriva koja se stavljaju u promet, odnosno koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja ne mogu da se proizvode, uvoze i stavljaju u promet ako ne zadovoljavaju zahteve propisane tehničkim propisom koji se odnosi na kvalitet tog goriva.

Gasovi sa efektom staklene bašte su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6). Sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha koje utiče na promenu klime sprovodi se u okviru Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola.

Mere prevencije i sanacije prvenstveno se odnose na to da se postrojenja moraju projektovati, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije. Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prilagodi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku.

Novoizgrađeni ili rekonstruisani stacionarni izvor zagađivanja može da počne sa radom pošto pribavi dozvolu za rad koju izdaje organ nadležan za poslove zaštite životne sredine u formi rešenja. Nadležni organ izdaje dozvolu ako utvrdi:

1) da je operater preduzeo sve planirane tehničko-tehnološke i druge mere zaštite vazduha od zagađivanja,

2) da su emisije zagađujućih materija iz tog stacionarnog izvora zagađivanja ispod propisanih graničnih vrednosti emisije, odnosno da se radom tog stacionarnog izvora zagađivanja neće pogoršati kvalitet vazduha.

Zabranjuje se rad novoizgrađenog ili rekonstruisanog stacionarnog izvora zagađivanja vazduha, kao i obavljanje drugih aktivnosti na otvorenom prostoru koje mogu dovesti do nekontrolisanog oslobađanja zagađujućih materija, dok se ne pribavi dozvola za rad.

U slučaju prekoračenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojoj se izveštava javnost nadležni organ obaveštava javnost o lokaciji ili području prekoračenja, vrsti koncentracije koja je prekoračena (koncentracija o kojoj se izveštava javnost ili koja je opasna po zdravlje ljudi), vremenu početka i trajanju prekoračenja, najvišoj jednočasovnoj koncentraciji, odnosno najvišoj osmočasovnoj srednjoj koncentraciji u slučaju prizemnog ozona, geografskom području na kome se očekuje prekoračenje koncentracije o kojoj se izveštava javnost i/ili koja je opasna po zdravlje ljudi, prognozama za naredni period sa očekivanim promenama zagađenja sa procenom promene, podacima za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera, nove informacije o toku događaja) i podacima o preventivnim merama za smanjenje zagađenja.

Informacioni sistem kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju vodi Agencija. Ministarstvo posreduje i razmenjuje podatke o kvalitetu vazduha i emisijama sa međunarodnim organizacijama i drugim državama u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. Agencija posreduje i razmenjuje podatke sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje.

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica u vršenju poverenih poslova. Inspekcijski nadzor vrši inspektor za zaštitu životne sredine u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom. Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija biće donet u roku od godinu dana od dana kada EU utvrdi godišnje maksimalne nacionalne emisije za Republiku Srbiju.


[1](”Sl. gl. RS” br. 36/09 i 10/13).

[2](Službeni glasnik RS, broj 58 od 5. avgusta 2011).

[3](Službeni glasnik RS , broj 11 od 5. marta 2010, 75 od 20. oktobra 2010, 63 od 19. jula 2013).

[4](”Službeni glasnik RS”, broj 58 od 5. avgusta 2011, broj 98 od 12. oktobra 2012).

[5](”Službeni glasnik RS”, br. 3 od 15. januara 2016).

[6](”Službeni glasnik RS”, br.5/2016).

[7](”Službeni glasnik RS”, br.18 od 9. marta 2018).

[8](”Službeni glasnik RS”, br. 6 od 28. januara 2016).

[9](”Službeni glasnik RS”, broj 111 od 29. decembra 2015).

[10](”Sužbeni glasnik RS”, 01/2012).

[11](Službeni glasnik RS, br. 21 od 6. aprila 2010).

[12](”Službeni glasnik RS”, br. 65 od 14. septembra 2010).

[13](”Službeni glasnik RS”, br. 84 od 12. novembra 2010).

[14](“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 10/2013).

[15]Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama. ,


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena zaštite životne sredine. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.